Na dnu dobrog mora moja draga spava
algama ovita, satrvena tugom,
okruzena tamom i tisinom dugom
pa je struje njisu tim dubokim lugom.
Na dnu dobrog mora moja draga spava
raspletenih vlasi, puna cudnih trava.
Na dnu dobrog mora spava moja draga,
a visoko nad njom susrecu se ladje;
napusteni galeb svoje jedro nadje.
Otocima pustim caruje beznadje.
Na dnu dobrog mora spava moja draga
smirena i cista i bijela i naga.
Moja draga spava na dnu dobrog mora
duga blijeda lica, kao da je ziva:
mudro jato riba naokolo pliva,
ona tankom rukom male grudi skriva.
Moja draga spava na dnu dobrog mora,
a zauvijek lijepa, bez tlapnji, bez tmora.
Na dnu dobrog mora spava draga moja
i ne zna za mrznju i ne zna za ljubav,
za samocu ne zna, ne zna da sam gubav.
Kao dobra skoljka, kao koralj ubav;
na dnu dobrog mora spava draga koja
zauvijek me voli, zauvijek je moja.
