©  Carmen Ezgeta
©  Carmen Ezgeta

Na dnu dobrog mora moja draga spava
algama ovita, satrvena tugom,
okruzena tamom i tisinom dugom
pa je struje njisu tim dubokim lugom.
Na dnu dobrog mora moja draga spava
raspletenih vlasi, puna cudnih trava.

    Na dnu dobrog mora spava moja draga,
    a visoko nad njom susrecu se ladje;
    napusteni galeb svoje jedro nadje.
    Otocima pustim caruje beznadje.
    Na dnu dobrog mora spava moja draga
    smirena i cista i bijela i naga.

      Moja draga spava na dnu dobrog mora
      duga blijeda lica, kao da je ziva:
      mudro jato riba naokolo pliva,
      ona tankom rukom male grudi skriva.
      Moja draga spava na dnu dobrog mora,
      a zauvijek lijepa, bez tlapnji, bez tmora.

        Na dnu dobrog mora spava draga moja
        i ne zna za mrznju i ne zna za ljubav,
        za samocu ne zna, ne zna da sam gubav.
        Kao dobra skoljka, kao koralj ubav;
        na dnu dobrog mora spava draga koja
        zauvijek me voli, zauvijek je moja.

Momčilo Popadić