© Carmen Ezgeta
© Carmen Ezgeta

pijemo viski s ledom

               i kavu s okusom tebe

i meni se tako pricini odjednom

               kako me tvoje koljeno dodiruje

i to mi je dovoljan razlog

da zaboravim knjige

iz kojih sam dosta naucio

               dvije fotelje nama su u tom trenutku

kao dva svemirska broda

i letimo daleko

iza nas ostaje jutro

ostaje rijeka i ova soba

nas dvoje mijenjamo doba

i mijenjamo sve obicne stvari

               odlazimo nekud gdje se ljubi i nikad

                             ne stari

sad smo ljubavno sretni

               svoj svemir imamo

                             i imamo sve

pijemo viski

pristaje nam i lijepo nam je

njezne su ti usne

tako njezne kad me poljube

ti znas tako lijepo zatvoriti oci

               i otkrila si tajnu zatvorenog pogleda

zoves me da dodjem

pa tvoja hrabrost nema granica

puna si ljubavi

njezna si

dok pijemo viski pusimo i prebiremo

po proslosti

gramofon svira u nedogled

i to je divno

nas dvoje smo prvi ako nisi znala

prvi smo u dusu sagledali

i zaplakali od srece

od cvijeta si njeznija

od trave meksa

               i tesko nam je nebo oblacno

                               drzati na obrazima

pijemo viski s ledom

         i kavu s okusom tebe

               dosta nam je svega sto nije kao ovo

                               da nam je zauvijek tako

                         od ljepote bi mozda umrli

                 kao zvijezde

Željko Krznarić

Zeljko Krznaric

(1944)