© Carmen Ezgeta

ne volim te vise da znas

  ali uvijek mi tako ponekad
   u vremenu dodjes
     pa pomislim da si mi sve na svijetu
       i ne mogu ni zamisliti
         kako lezis u nekom drugom krevetu

           a ista si i kad kisa pada
             i kad hlace obuces
               i kad suknju skidas
                 a ne places nikad

                   jednog cu te dana ubiti zbog svega
                     jer si tako slatka
                       bezobrazna i kratka
                         ako ne racunam noge
                           jer si fina djevojcica
                             i najhrabrija kurva
                               jer si mi u oci usla
                                 bez kucanja i srama

                                   ubit cu te prije spavanja
                                     da se probudis kao dama
                                       da imas pune sobe ljubavi
                                         kao zimnicu spremne

                                     i ne volim te vise da znas

i sve ce novine pisati o tome 
u restorane vise neces uci  
ludo moja mala    
neugledna plava       
predivno stvorenje bozje i moje         
raspitaj se kod prijatelja          
sto je jos tvoje            
a sto meni pripada              
raspitaj se jer ne dam ti vise                
ni da mislis                  

ubit cu te sto se skitas svijetom

policija ce te traziti
sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu
pa ces onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se cude
sto volis na meni

i ne volim te vise da znas

ali te trazim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a bas nikakva nisi kad te zubi bole

necu vise ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
sto ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se jos malo
dok mi mrak ne padne u krevet

ludo

cekam te i sutra
kao uvijek u devet

Željko Krznarić