Paul  Éluard

Braco medju ljudima mi smo najbolji
Zivot se razrasta stazom mojih pjesama
Zivot se razrasta stazom nase patnje
I zajednicki smrti prkosimo

Braco bol je na zemlji vladala
Dobrota nikakva mir nam nije davala
Ljepota nikakva nepravde nije otkupila
Mi nismo znali dostojanstvo dana

Ljubili smo i ne znajuci zasto
Ali danas znajuci to vi ste
Pred mojim stihovima na kraju nase kobi
Kao pred utrobom trudbom od radosti

Osvecen sam i rijec je moja ziva
U vasem glasu u zjenicama jasnim
Pobijedio sam moj san je oslobodjen
Sinovi nasi skupljat ce ljetinu

A zimske dronjke oblacili nisu.