Caras li?                 

 

ti zivis tako jednostavno                       
kao tisucu drugih                   
u satoru od fancuskog platna                  
tvoje grudi u dva mala predsoblja             
u kucici od tanke odjece            
tako malenoj tako malenoj           
da tvoje noge moraju na ulicu             
ti snivas skromno u svojim ocima            
ti gibas tako jednostvano ramenima              
kao tisucu i jedna zena             
zasto se onda moj glas mora klanjati              
kao da prolazi kraljevna?             

ja se predajem                  

neizmjerna zracna flota                     
mirno prolazi                       

hajde priznaj ti                    
( vjestice vjestice )                 
to radis, nije li istina,                 

caras.                                

© Carmen Ezgeta