Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao     
Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.        
Moj pravi zivot, ja sam samo disao.                

 

Jer ja zivim i kad pjesma umre. Ja zivim i kad patnja mine.
Ima u meni nemira dragog, a ima i moje sirine.         
Ja pustam i drugog da govori za me.                  
A i sam govorim druge same.         

 

   Ja ne marim covjek biti ako sam umio ljude bogovski reci.
                           O, ja.
                                           Ja sam od sebe i manji i veci.
                                                       O, ja.
                                                                       Moj drugi i moj treci.

 

                           Ja ne sanjam o sreci. No ne sumnjam o sreci.
       Gle ovog dvojstva i trojstva moga:
                           ima u meni tmine,
                                                 no ima u meni i vedrine,
                                                                           i moja divna sloga.

Tin Ujević